Sticajem okolnosti jednom prilikom došao sam sa poznanikom u Titel oko 15 h. Sunčano, ne preterano toplo. Čovek parkirao preko puta biblioteke, stao ispred kola i osvrće se... Ja ga pitam šta nije u redu, a on mene pita "Pa gde su ljudi? Nigde nikog, ej 3 sata je, radni dan...". Znači nekih pola sata bukvalno niko nije prošao.
Postoji milion razloga da se to objasni. Naravno, ljudi rade, ručaju, odmaraju se, ali takva pustinja prosto uplaši i zabrine.
Ljudi žive usko svoje živote, ništa ih ne interesuje, a i velika većina je "otišla na neko zabavnije mesto". Zato me i ne čudi što mladi ljudi samo čekaju da stasaju i spakuju kofere, iako su, po meni, nesvesni realnosti koja ih tamo čeka i koja nije baš tako ružičasta.
Ne treba biti preterano pametan pa zaključiti kako bi sve to moglo biti drugačije. Ljudi su po prirodi skloni da pričaju prazne priče i ne rade ništa, no to je mnogo širi problem i prevazilazi okvire "malog" Titela. Bar tako pričaju Zrenjaninci, Pančevci ...

Nije mrtvo mesto, ali je mrtvo more! Nema ko da zatalasa! Žabokrečina na sve strane! Mladi,istina, odlaze, ali ni u gradu se ne živi od vazduha. Treba raditi, a gde? Vidite da zatvaraju radna mesta, a ne da otvaraju nova. Lova nije najvažnija, ali se bez nje ne može.