spesp
Aktivan član
Углед: 1
 Van mreže
Poruke: 77
|
 |
« Odgovor #2 poslato: 24.03.2007. 01:19 » |
|
Uz iskreno izvinjenje onom malom procentu časnih izuzetaka koji stvarno i odgovorno rade svoj posao.
Hej, nemaju vremena?! Ma, niko ništa ne radi i neće! Ovo "neće" bi trebalo napisati velikim slovima, ali zbog pravila pisanja na forumima i izbegavanja kucanja velikih slova što bi se moglo protumačiti kao vikanje (a u ovom slučaju bi trebalo) - uzdržavam se. Neće, neće i neće! Ne bih poverovala u sopstvene reči, da se i sama nisam uverila u to. Ne odnosi se ovo samo na opštinu, nego na sve državne institucije u našoj zemlji!
Od 07 do 08 se pije kafa. Od 08 do 08:30 se čitaju novine. Od 08:30 do 08:50 se smišlja šta će se doručkovati. Od 08:50 do 09:00 se smišlja da li baš to treba doručkovati. Od 09:00 do 09:15 se sprema za kupovinu doručka i ide se po doručak. Od 09:15 do 09:45 se doručkuje. Od 09:45 do 10:15 se odmara od doručka. Od 10:15 do 11:00 se radi odgovarajući posao na odgovarajućem radnom mestu. I ukoliko u tom terminu uđe užurbana ili malo nestrpljiva stranka - izgrdi se u stilu "Ja radim od 07:00 i imam puno posla, izađite napolje i sačekajte malo" (u proseku 100 godina). Od 11:00 do 11:10 se kuka kolegi/koleginici u kancelariji kako je pospanost strašan problem (većina kreće na spavanje u 22:00, ustaje u 06:00 - eeej, 8 sati spavanja - "misaona imenica") i kako bi trebalo popiti drugu kafu. Od 11:10 do 11:45 se kuva i pije druga kafa. E... tu se nadređeni probudi, prošeta zgradom i ustrepti intelektualna i moralna elita - počnu da popunjavaju 1 (čitaj: jedan) obrazac ili da čitaju dosije, slučaj ili šta već 1 (čitaj: jedne) stranke. Ali.. ne lezi vraže. Taman što je nadređeni hteo malo da aktivira svoje dve vijuge i da pogleda šta rade njegovi zaposleni.... zovu ga... iz ministarstva, ili iz druge radne jedinice... ili ga zove predsednik države i on mora hitno da ode da nastavi da spava u svojoj kožnoj fotelji od 100.000 dinara. Pa, da, to su stvari na "visokom nivo", mi, "prizemni" ljudi to ne razumemo. I onaj vredni pojedinac može, konačno, posle toliko posla i stresa, na miru da dovrši svoju drugu kafu, do 12:30. E, tu se stranke već usijaju, kucaju, ulaze, pitaju, ali.... E, ima sad drugo objašnjenje "Ja se stvarno izvinjavam, ali žao mi je. Što niste došli na vreme? Sad će kraj radnog vremena, a imam da završim predmete još od prošle nedelje, šta ću, nemam vremena, ima puno posla, pa ne mogu sad da se bavim vama! Dođite sutra" I boli ga/je uvo što je taj neko došao iz p.z.e m..te.ine i platio bus 200 dinara u jednom pravcu i što je ustao u 04:00 da bi stigao, izašao sa posla, ostavio slamu nepokrivenu na sred dvorišta, a uveče su najavili kišu ili ostavio/la dete da pričuva komšinica koja voli da cugne i svaka druga reč joj je psovka, ili ima muža koji "mora" da ruča u 14:00 (uostalom, kao i ovaj što je izbacio iz kancelarije) i sad joj/mu dođe da plače od muke, ali šta će "sud je sud, a ćud je ćud", izađe iz zgrade pognute glave, opsuje u sebi, ali se na vratima zahvali i kaže: "U redu, dobro, doći ću ja sutra". Šta će? Ako kaže sve ono što misli, taj neki/neka pametnjaković ga neće ni sutra primiti, jer ga je stranka, možeš misliti, iznervirala i uvredila i baš je neprijatna i bezobrazna, kukaće koleginici. I onda.... sedi i čeka 14:00 da počne da se pakuje da ide kući - zeva, gleda kroz prozor, misli kako jadan/jadna ima sutra puno posla i kako mora malo ranije da ode kući da se odmori i naspava za sutrašnje nove izazove pijenja kafe i ogovaranja. I, dočeka 14:30, krene kući pola sata ranije sa posla i kaže kolegi/koleginici - malo savesnijem (ali malo): "Ej, ja idem, ako me neko traži, ili ako šef pita gde sam kaži da sam otišao na teren", ili da kupim bolesnom detetu lekove, ili da obiđem nepokretnu svekrvu (iako nema svekrvu ili je ne podnosi i ne voli očima da je vidi još od trećeg dana posle venčanja, a i sve žene iz života svog muža je odavno oterala - veruj: nesigurnost u svoj položaj u muževljevom životu, nisko samopoštovanje, samopouzdanje, subsvesno misli da je glupa i nezanimljiva - što bi uostalom i muž potvrdio da jeste da hoće iskreno da kaže). I tako... završi se radno vreme. On/ona se umorio/la. Ode kući, s vrata počne da kuka kako je dan bio naporan, kako on/ona ne zna kako će više izdržati takav tempo na poslu, ali šta će... mora da zadrži posao u ovom vremenu nezaposlenosti. I.... dalje već sami znate...ručak, spavanje posle ručka, kafa posle spavanja, komšiluk posle kafe i prilika za drugu popodnevnu kafu... Dnevnik, kupanje, možda koji filmčić i spavanje.
A gde je motivacija, volja, želja za napredovanjem, sticanjem novog znanja, poštenje, odgovornost, borbenost? A gde je videti, ali zaista videti i čuti tog svog muža/ženu. Oslušnuti kako je on/ona stvarno? O čemu stvarno razmišlja? Šta mu smeta, a šta voli kod mene? Da li se promenio vremenom, kako je svakog dana? A da ne pričamo, možda i najvažnije - Ej, ko je to moje dete? Kakve on probleme ima? U kakvu ličnost se razvija? Treba li mu ljubavi, podrške, osluškivanja njegovih potreba?
A sutra? Onaj što mu je propala slama jer je juče popodne zaista pala kiša, a on nije stigao kući na vreme da je pokrije jer je čekao onog što ga je, kad je konačno dočekao red, "umoran" i uposlen isterao iz kancelarije, opet ustane u 04:00 - ako je iznerviran zbog slame uopšte i spavao, kaže sebi: "Pa, dobro, nisam ja mogao da utičem na to da ne padne kiša, Božja volja, nema veze, barem ću danas to srediti u opštini." A ne misli to, i dalje se nervira, skoro se razboleo od muke, jer treba krmača da mu se oprasi, a on nema ni njoj to malo slame da baci u kočinu, a da ne pričamo o kravama, o celoj godini tokom koje je čekao tu slamu, kosio žito, platio da mu se slama izbalira, potrošio naftu, uzeo prikolicu od kuma da doveze slamu sa njive, istovario je na sred dvorišta, a nije imao ponjavu da je pokrije, mislio je, sutra će u podne, kad dođe iz opštine, pre kiše.
-
|
Dilber MC Theme by HarzeM