Dragi Forumaši i ostali gosti.... zvuči kao "draga Saveta" ili "samo za mladence i ostale goste"  ... umem i ja da odvalim.

Elem, nemam puno informacija o ovome o čemu ću pisati  , ali imam nekoliko utisaka i razmišljanja na ovu temu. Bogami, i fotki. Molim Titeljane da se priključe i pripomognu mi, dopune informacije koje meni nedostaju. A ja ću pisati "svojim rečima",  .

U petak, 25. jula 2008. bejah na svirci u Titelu. Ajoooj, ništa ne znam. Ne znam više ni kako se zove bend. Imali su razne izmene, tamo negde oko 2006. sam prestala da pratim.... Sve u svemu, ako neki stranac (mislim pritom na Ločane ili Knićanince) pita: "Koji je bend svirao?" ja bih rekla "Propala investicija", a sad ako sam omanula, izvinjavam se, kažite ko su ti momci i jedan tata. Povod - otvaranje kafića. A sad i kako se kafić zove, ne znam. Stvarno. Gde? Pored bioskopa. Moja prva asocijacija na taj prostor je pesma "Propale investicije" gde se pominje neki traktor, otprilike drljača, kombajn... i svi ostali naši, seoski, motivi, a sad ni kako se ta pesma zove, ne znam. Ovako je izgledala najava svirke i verovatno otvaranja, ne znam, nisam dobro čula.


Posle kratke najave, počeše.... Ovako je bilo... jedan po jedan, kao ono, red slanine, pa red mesa... Mislim da ih nije potrebno posebno predstavljati... ko ne zna, neka ni ne gleda.., salim se. 




I na kraju.... ko drugi nego bubnjar...


Bila je dobra svirka, neka kaže ko šta hoće. Ja sam na to gledala, ako smem lepo da se izrazim, fenomenološki. Mislim, dok je trajala svirka sam slušala  i pevala  i brbljala, i naravno da nisam gledala "fenomenološki" na stvari, nego sam se o tome sutradan lepo izrazila  . Ma, šalim se, vidite, ja sam to ovako videla, ako je sentimentalno, neka je. Ljudi koji se znaju skoro 20 godina, mada ni to ne znam, ali imam takav utisak, su se sreli, svirali one iste pesme kao i pre 5, 10 godina, oni su se promenili, njihovi životi, oni kao ljudi, svi mi, i svađali i mirili, kao i svi mi, ali ostali su neki ljudi, koji će se pamtiti, o kojima će se pričati, ostale su uspomene u tom lepom Titelu koje će se prepričavati i prepričavaju se, ostalo je sećanje na svirke, na Orb, na svirke u bioskopu za slavu, u tom istom prostoru gde je i ova svirka bila, ostaće Tisa koja teče i nosi neke mladosti. Ostaće neki klinci koji su gledali svog tatu kako peva ili svira, ostaće i ovi klinci koji su bili na svirci, a koji imaju duplo manje godina od ekipe koja je svirala i od njihovih prijatelja, koliko ja znam. Ako je sentimentalno, neka je. Mislim da je ta svirka - ne interesuje me ni povod, ni pare, ni ko je kome šta rekao, platio ili nije - deo vremena koje vredi i da je u vazduhu bilo mnogo više od toga što je rečeno ili što se stvarno dogodilo u onoj prostoriji sa lošim laminatom, sa lošim zidovima, osvetljenjem i sa dobrim namerama. Neka lokal radi, daće Bog, neka se ljudi okupljaju, a šta drugo imamo, osim trke za novcem i porodice.

I, na kraju, evo delića atmosfere...

Svakako da je trebalo da informišu javnost o tome, da objave vreme i mesto održavanja svirke, barem u Titelu, ako ne i šire. Pa, ne koštaju previše plakati, ali ne mora ni tako, sigurno da postoji neki crno-beli štampač u celom Titelu, pa barem to za prvu priliku. Ali, kod nas je uvek tako. I preko Tise je tako. Vlasnik lokala je 8 godina (pazi, čitaj: osam!!!!) obaveštavao potencijalne posetioce o svirci koja će se održati u subotu tog i tog datuma sa početkom u 22h, te iste subote! u 19h, tako što bi na izlog kafića zalepio beli papir A4 formata na kojem bi poluistrošenim plavim flomasterom svojim ružnim rukopisom ispisivao obaveštenje. Ta, 'aj'te, molim vas, ovo je 2008. godina.
Ipak, umeju Titeljani i da iznenade, na primer, bili su lepi plakati, a i blagovremeno postavljeni (što je najvažnije), na kojima je najavljen repertoar manifestacije "Ika 2007", ako se sećate, ili repertoar za "Velikogospojinske svečanosti".
Nedostaje nama mnogo toga, ali ja ipak i dalje verujem u naša mesta i u promene u njima. Mislim da se i dalje držimo principa, istina je da spada u najmoćnije (pokazuju i marketinška istraživanja), propagande "od usta do usta". Ona jeste efikasna kada je reč o nečemu što "ne prolazi", mislim na reklamiranje nekog proizvoda koji se prodaje, pa se prodaje, ali ne i u slučaju svirke koje se održava u nekom vremenskom intervalu i gotovo.
Nadam se da će se to promeniti. Pa, kad je mogao Fidipid 490. godine p.n.e. da pretrči onoliko do Atine da prenese vest, kaže 1 reč i iscrpljen padne i umre, možemo i mi u XXI veku da se međusobno informišemo, pored toliko savremenih sredstava komunikacije. Ili ne možemo? Videćemo.