Svaka mu čast! Oduševila sam se kada sam pročitala članak o neverovatnom Kanađaninu. Opet, svaka mu čast! Koja je to hrabrost, upornost, izdržljivost, predanost, disciplinovanost, motivisanost!!! Može svima da posluži kao primer za to da kada čovek ima ideju i cilj, ni pustinje, ni planine (bukvalno), ni bilo kakve nedaće ne mogu da mu stanu na put. Mene je motivisao da razmislim o tome. Izvanredno!
Mada, je l' on čitav? Mislim, krenuo je pre sedam godina, za oko pet godina stiže kući... Ne znam. Razumem ja ideju i volju i cilj, ali ovo.... Udaće mu se žena! Ha, ha... Kako mu na to neko od Titeljana nije skrenuo pažnju, a? Pa, stvarno, dugo je. Ali, ipak, nije ni on lud, Arapkinje, Balkanke, Španjolke... Ha, ha...
Da li biste vi krenuli i na manji put? Da vam pravo kažem, ja ne bih. Nisam avanturističkog duha, ali.... Sa previše para i dobrim društvom, možda.... Ipak, zavidim mu na predelima koje je video, na iskustvu sa različitim ljudima koje je sretao, na jelima i običajima različitih kultura koje je upoznao. To je predivno.
Jeste li mu spakovali koju belu kobasicu ili malo čvaraka, a, Titeljani, da ima snage za put?